AUTOR: Darko Popović
Organizacija Fridom haus upozorila je u najnovijem izveštaju da vlasti u Srbiji uspešno suzbijaju kritičko medijsko izveštavanje kroz pritiske i kupovinu medija, otežavajući rad nezavisnih novinara.
Medijska dominacija je glavni činilac uspeha predsednika Aleksandra Vučića, kaže se u izveštaju i dodaje da je prethodnih godina razvijeno nekoliko alatki koje obezbeđuju kontrolu nad medijskom scenom. Vlasti koriste zakonske i ekonomske mere da izvrše pritisak na kritičke medije ali i da daju podršku lojalnim medijima. Mediji se postepeno uvlače u sistem vlasti i na kraju podupiru vladu i predsednika.
Proces preuzimanja kontrole nad medijima još nije dovršen u Srbiji, ali jeste uspostavljena klima u kojoj se novinarima otežava svakodnevni rad kroz zastrašivanje i maltretiranje. Ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci (SNS) su nedavno kupili nekoliko medija, podsećaju autori izveštaja i navode da je brat visokog zvaničnika SNS koji je imao tri portala, radio stanicu i devet kablovskih kanala, kupio i dve TV stanica sa nacionalnim frekvencijama.
Autori upozoravaju i na finansijske pritiske koje vrše poreznici i navode primere Vranjskih i Južnih vesti, koje su imali kritički odnos prema vlastima.
Prorežimski mediji dobijaju podršku kroz reklame koje plaća država a postoje i mnogi drugi načini da im se novac prebaci, kao npr. projektno sufinansiranje ili selektivno oporezivanje, piše Fridom haus
Regulatorna tela nemaju otvoreno neprijateljski stav prema nezavisnim medijima, ali nemaju ni kapacitete da sprovode medijske zakone koje autori izveštaja ocenjuju kao dobro formulisane. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) nije popunjeno do kraja i ne funkcioniše pravilno, a primer za to je činjenica da ne ukazuje na dominaciju vladajuće stranke u medijima tokom predizbornih kampanja.
REM nije reagovao u februaru 2019. kada su dve TV stanice prikazale spot u kome se omalovažaju i vređaju lideri opozicije.
Novinarima je teško da rade u medijskom okruženju u Srbiji zbog konstantnog vređanja i napada koji dolaze od političara i prorežimskih tabloida koji ih često nazivaju izdajnicima i stranim plaćenicima. U izveštaju se navode primeri uvredljivih grafita na ulazu u jedno novinarsko udruženje i paljenje kuće novinara zbog koga je zvaničnik SNS smenjen i uhapšen.
Činjenica da je uopšte došlo do takvog unapred isplaniranog napada pokazuje da nezavisni novinari u Srbiji rade svoj posao na sopstveni rizik.
Autori izveštaja upozoravaju i da političari manipulišu zakonom i na fizičke napade i pretnje. Kleveta nije više krivično delo ali političari i dalje tuže medije i dobijaju velike odštete. Oni daju na znanje svojim sledbenicima da su napadi na novinare dozvoljeni i stvaraju atmosferu straha i nekažnjivosti da bi novinari znali da je svako istraživanje praćeno rizikom.
Prorežimski mediji dobijaju podršku kroz reklame koje plaća država a postoje i mnogi drugi načini da im se novac prebaci, kao npr. projektno sufinansiranje ili selektivno oporezivanje.
Autori izveštaja kažu da se imperija lojalnih medija koristi strateški i dodaju da su vlasti u Srbiji majstori u stvaranju nove realnosti kroz poplavu političkih poruka kojima se skreće pažnja sa osetljivih tema i uspostavlja kontrola javnosti.
Javni mediji su od velike važnosti za tu strategiju, naročito agencija Tanjug koja je formalno zatvorena ali i dalje radi uz pomoć državnog novca.
Javni servisi su oduvek podržavali vlasti ali se ta podrška dramatično promenila u proteklih nekoliko godina, kaže se u izveštaju i dodaje da ranije RTS i RTV bili manje ili više profesionalni, ali su sada postali glasnogovornici vlasti.
Predsednik Vučić, po oceni autora izveštaja, neumorno govori za medije koje smatra prijateljskim. On i njegova SNS su imali četiri puta više vremena i prostora u medijima od svih ostalih učesnika u izborima.
Autori ocenjuju da još uvek postoji šansa da se stvari promene jer postoji motivaciju u obliku mogućeg članstva u Evropskoj uniji koje povlači i strogo sprovođenje zakona ali upozoravaju da je veoma teško promeniti medijsku sliku ako se uspostavi kontrola nad medijima.
Strategija koju sprovode vlasti neće dovesti do potpunog uništavanja nezavisnog novinarstva ali će ono biti veoma ograničeno.
Kvalitetno novinarstvo je i dalje prisutno i dostupno, ali ti mediji vode sve težu borbu, a vlasti su uspešne jer ih obeshrabruju i guraju ih u pozadinu, dok istovremeno koristi neograničene resurse da stvori lojalnu medijsku silu.
