Provladini tabloidi Srpski telegraf i Informer dobili su ukupno 23,05 miliona dinara kroz konkurse za medije, uprkos čestom kršenju Kodeksa novinara Srbije. Komisije koje su odlučivale o dodeli novca zanemarivale su opomene koje im je izricao Savet za štampu
Informer je tokom 2016. i 2017. bio rekorder sa 25 izrečenih javnih opomena Saveta za štampuzbog kršenja Kodeksa novinara Srbije. Na drugom mestu nalazi se Srpski telegraf sa 11 opomena u istom periodu.
Prema Pravilniku koji propisuje kriterijume za ocenu medijskih projekata, koga je 2014. godine doneo tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, prednost u dobijanju novca bi trebalo da imaju projekti koji ostvaruju javni interes, uz garanciju da se medij pridržava profesionalnih i etičkih standarda.
To znači da komisije koje odlučuju o finansiranju treba da uzmu u obzir podatke od Saveta za štampu kada novac dodeljuju štampanim i onlajn medijima, odnosno, mere Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kada odlučuju o televizijama i radio stanicama.
Ta pravila nisu puno značila za beogradsku komisiju koja je u 2017. dala novac i jednom i drugom tabloidu.
Srpskom telegrafu je pripalo pet miliona dinara za projekat nazvan „Beogradski čovek“. U dve rečenice obrazloženja komisije nema ni reči o tome da li su njeni članovi u obzir uzeli dopis Saveta za štampu koji im je predočen i u kome piše da je ovaj mediji u trenutku raspisivanja konkursa imao četiri javne opomene.
Informer je u Beogradu dobio tri miliona dinara, uprkos opomenama Saveta. Još dva miliona dinara dobila je firma Info it media, u vlasništvu Dragana J. Vučićevića, vlasnika i urednika Informera.
Dve Vučićevićeve firme novac su dobile za dva veoma slična projekta, a oba se realizuju u Informeru: dok je Info IT media predložio tekst „intervju sa gradonačelnikom – šta je urađeno između dva Dana oslobođenja Beograda“, Insajder tim, vlasnik Informera, je kao prvi tekst koji bi bio objavljen naveo „Beograd procvetao između dva Dana oslobođenja Grada“.
.jpg)
Obe firme su predložile izveštavanje o BEMUS-u, Oktobarskom salonu, FEST-u, migrantima, rastu stope nataliteta i rekonstrukciji gradskih ulica. Aktivnost pod nazivom „Koliko je grad Beograd ove godine izdvojio za pomoć novopečenim majkama i nezaposlenim trudnicama“ nalazila se u oba projekta, kao i izveštavanje o novootvorenom prestoničkom komunalnom portalu.
Pored ova dva tabloida, komisija u Beogradu je sa pet miliona dinara nagradila i tabloid Alo koji je imao četiri opomene zbog kršenja Kodeksa.
Na istom konkursu novac nije dodeljen portalu Pištaljka koji je hteo da piše o korupciji i sukobu interesa u izvršnim organima grada i gradskih opština, uz obrazloženje da se projekat bazira na istraživanjima koja ne sadrže jasne činjenice koje bi bile od interesa za građane. Ista komisija uskratila je novac projektima dnevnog lista Danas, agencije Beta, nedeljnika Novi magazin i NUNS-ovog Medija centra, koji nisu imali nijednu opomenu Saveta za štampu ili REM-a.
„Tu su stvari potpuno jasne, prodržavni mediji dobijaju na državnim konkursima, od državnih komisija,“ kaže Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu. Dodaje da tu nije reč o poštivanju ili nepoštivanju Kodeksa već o podršci vlasti.
Milan Lađević, glavni i odgovorni urednik Srpskog telegrafa, kaže za CINS da je njegov list kvalitetom svojih projekata dobio novac na konkursima i da niko na to nije imao primedbi.
„Ovde je na delu hajka određene grupe medija koja nije prošla na tim konkursima. Misle da će pritiscima nešto postići, ali je mnogo bolje da obezbede kvalitetniji projekat“, kaže Lađević.
Za razliku od beogradske, komisije širom Vojvodine su Srpskom Telegrafu dodeljivale novac uz obrazloženje da veruju da će to pomoći da ovaj tabloid više poštuje Kodeks, dok je većina komisija u slučaju Informera potpuno ignorisala odluke Saveta za štampu.
Do objavljivanja ovog teksta Dragan J. Vučićević nije odgovorio na pitanja CINS-a o tome kako to da Informer dobija novac na konkursima, a njegov list krši etičke standarde.
