„Jasno je da na prvom mestu postoji interes da se utvrdi ko to nas, kako i zašto finansira, pod velom neke teorije zavere ili izdaje“, kaže za Raskrikavanje direktor Južnih vesti Vitomir Ognjanović.
Južne vesti, najčitaniji portal na jugu Srbije, trenutno je peti put pod temeljnom kontrolom poreskih inspektora, što iscrpljuje rad menadžmenta.
Ovaj portal, čiji su novinari osvajali nagrade za istraživačko novinarstvo, godinama nailazi na probleme zbog kritičkog stava koji neguje. Novinari su dobijali pretnje i tužbe, a urednik je bio praćen i tajno sniman. Gradovi s juga Srbije prilikom dodele novca redovno zaobilaze Južne vesti, a vršen je pritisak na privatne firme koje su želele da se oglašavaju kod njih.
Najnapornije je to što iznova moraju da se nose sa poreskim inspekcijama – kako kažu za Raskrikavanje direktor, projekt-menadžer i glavni urednik Južnih vesti. Veruju da su u pitanju politički motivisane kontrole iza kojih stoje ljudi iz vrha lokalnih vlasti u Nišu.
Zloupotreba poreskih organa za obračun sa medijima može da bude novi trend u Srbiji jer se više medija požalilo da se suočilo sa ovim problemom, što je navedeno i u poslednjem izveštaju Fridom Hausa.
Anonimne prijave
Kako za Raskrikavanje svedoče iz Južnih vesti, poreski inspektori prvi put su došli kod njih 2013. godine i čak osam meseci pregledali finansijsku dokumentaciju.
Sledeće, 2014, inspekcija je još dva puta proveravala njihovo poslovanje. Inspektori su najpre utvrđivali da li se u Južnim vestima koriste legalni softveri, a zatim su tražili da im se objasni poslovni odnos sa nekim od njihovih klijenata – kompanija koje su poslovni partneri programerske firme „Simplicity“ koja je vlasnik portala.
„Inspektori su nam tada bukvalno svakog dana dolazili, a ako ne grešim, kontrola je okončana dan-dva posle parlamentarnih izbora 2014“, kaže za Raskrikavanje Peđa Blagojević, glavni i odgovorni urednik Južnih vesti.
U novembru prošle godine, usledio je novi talas inspekcija. Trenutno dve poreske inspekcije paralaleno prolaze kroz finansijsku dokumentaciju Južnih vesti.
Poreski organi nikada nisu otkrili nijedan problem u poslovanju i Južne vesti do sada nisu kažnjene ni po jednom osnovu. Međutim, ove česte i duge posete državnih organa u kancelarije medija iscrpljuju zaposlene jer uz redovan posao moraju da opslužuju inspektore, ali i stvaraju veliki pritisak tokom rada.
„Imamo konstantan pritisak da non-stop razmišljamo da li imamo baš svaki papir u proteklih deset godina, da li smo nešto nenamerno pogrešili“, kaže za Raskrikavanje Vitomir Ognjanović, direktor Južnih vesti. „Kada iz načina na koji se inspekcija ponaša vidite da je došla sa predubeđenjem da smo za nešto krivi, činjenično stanje više nije činjenično jer se oni trude da potkrepe svoje tvrdnje.“
„Ovo nam oduzima mnogo vremena i još više nerava. Kompletna administracija je u grču mesecima. Odgovarajući na zahteve poreske, nemamo vremena ni za šta drugo – jedva i porodice viđamo. Polumrtvi smo“, dodaje Dragan Petković, projekt-menadžer Južnih vesti.
Inspektori koji sada proveravaju finansije imaju najiscrpnije zahteve.
„Prethodne inspekcije su imale prilično konkretne stavke i relativno kratke vremenske periode koji su bili predmet kontrole, dok ova poslednja obuhvata period od nastanka firme“, kaže Ognjanović.
Kao i kod prethodnih, formalan razlog dolaska poslednje inspekcije su navodne anonimne prijave.
„Od izvora saznajemo da je nalog (za inspekciju) stigao iz Beograda direktno, šta god to značilo“, kaže Ognjanović.
Pritisak poreskih inspekcija trpe i poslovni partneri.
„Već su posetili jednog dobavljača, relativno malu firmu. Inspekcija sada kod njih proverava šta su radili za nas“, kaže Ognjanović. „Namera je da se zastraše svi saradnici, da na kraju ne bismo imali sa kim da sarađujemo“.
U Južnim vestima napominju da nemaju ništa protiv kontrole, ali da je jasno da ove provere nemaju veze sa odgovornom poreskom službom, već su korišćenje državnog aparata za obračun sa medijima koji nisu u skladu sa njihovim ukusom.
„Formalno jeste bila anonimna dojava, ali Niš nije Njujork, pa se brzo sazna po čijoj prijavi je došla inspekcija. Tada sam predlagao da izveštaj inspekcije mi anonimno pošaljemo tadašnjem gradonačelniku Niša Zoranu Perišiću“, kaže Blagojević aludirajući na to da zapravo Perišić stoji iza kontrola koje su u Južne vesti dolazile 2014.
„Postoji interes da se utvrdi ko to nas, kako i zašto finansira, pod velom neke velike teorije zavere ili izdaje“, kaže Ognjanović.
Dragan Petković, projekt-menadžer Južnih vesti, dodaje da poreska inspekcija nije odgovorila na njihove zahteve da saznaju da li su oni jedini ili je proveravano poslovanje i drugih niških medija.
„Kada sve ukomponujemo sa činjenicom da na gradskim konkursima većih gradova nismo dobili ni jedan jedini dinar, da lokalne fukcionere koji prete novinarima, tužilaštva i sudovi pod veoma spornim obrazloženjima oslobađaju od odgovornosti, kada nedvosmisleno znate da vas bezbednosne službe „obrađuju“, kada vas zato što pišete o nekom lokalnom funcioneru koji koristi politički uticaj da ne plati ukradenu struju nazivaju stranim plaćenikom i domaćim izdajnikom, jasno je da imate kompletan državni aparat protiv vas“, kaže Petković.
Poreska inspekcija „po potrebi“
Poslednjih godina bilo je više slučajeva da su poreski organi stavili pod kontrolu upravo medije koji su izveštavali kritički o vlasti.
Tako su poreski organi početkom septembra 2017. nenajavljeno posetili nedeljnik „Vranjske“. Kako je tada naveo Vukašin Obradović, vlasnik ovog lista i nekadašnji predsednik NUNS-a, nakon intervjua sa bivšim direktorom Poreske uprave u Vranju, novinari te redakcije dobili su neformalne informacije da će ih inspektori obilaziti, ne bi li našli nedostatke i kompromitovali njihovo poslovanje.
Zbog političkih i ekonomskih pritisaka lokalnih vlasti portal i nedeljnik Vranjske ugašene su u septembru prošle godine.
Dok je trajao „rat“ između tabloida Kurir i Aleksandra Vučića, oko 60 poreskih inspektora proveravalo je poslovanje firme „Adria media“ koja je izdavač Kurira.
„Vrhunac svega i očigledna zloupotreba institucija od strane režima Aleksandra Vučića je poslednje rešenje Poreske uprave, od 6. jula 2017, kojim su računi AMG blokirani bez ikakvog osnova i u kojem se ne navodi koliki je iznos navodnog poreskog duga niti obrazloženje”, pisao je tada Kurir, “Oba rešenja kompanija AMG je dobila u nedeljama kada se zaposlenima isplaćuju plate. Jasno je da je cilj ovakvih nezakonitih poreskih rešenja, između ostalog, zastrašivanje zaposlenih u kompaniji i pokušaj da se onemogući isplata zarada.“
Probleme sa poreskom upravom imale su i kritičke novine Kikindske koje su zbog greške poreske administrativne službe bile šest meseci u blokadi 2015. godine. Tri meseca nisu izlazile, što je bilo dovoljno da izgube i neke oglašivače.
U izveštaju Fridom Hausa za ovu godinu navodi se da je u Srbiji silazni trend demokratije, a između ostalog i zbog pokušaja da se kritički novinari oslabe proizvoljnim poreskim istragama, uskraćivanjem prihoda od oglašavanja i direktnim zastrašivanjem, uključujući lične napade provladinih medija.
Praćenje urednika Južnih Vesti
Osim čestih poreskih inspekcija, novinari Južnih vesti trpe i druge vidove pritisaka. Ni nakon godinu dana otkako je glavni urednik Predrag Blagojević prijavio policiji da ga je nepoznata osoba snimala kamerom tokom poslovnog sastanka istraga ne napreduje.
„U večernjim satima 21. marta 2017. godine, Blagojević je primetio da je u njega neko uperio objektiv kamere iz nepropisno parkiranog „golfa 5“, sa registracijom NI 094 ŽČ. Uprkos svim poznatim podacima, fotografiji automobila i prijavi policiji, istraga već godinu dana tapka u mestu“, pišu Južne vesti.
U Tužilaštvu kažu da nije poznat vlasnik automobila, niti identitet osobe za kamerom, kao i da policija već osam meseci ne šalje nikakve izvaštaje u vezi sa ovim slučajem – iako je tužilaštvo eksplicitno navelo da traži izveštaje „na svakih nedelju dana“.
